Нова студија показује да је мешање вештачкозаслађивачиса угљеним хидратима мења осетљивост особе на слатке укусе, што може утицати на осетљивост на инсулин.Укус није само осећај који нам омогућава да уживамо у гурманским делицијама – он игра веома практичну улогу у одржавању здравља.Наша способност да осетимо непријатне укусе помогла је људима да се клоне отровних биљака и хране која се покварила.Али укус такође може помоћи нашим телима да остану здрави на друге начине.
Осетљивост здраве особе на слатки укус омогућава њеном телу да отпусти инсулин у крв када та особа поједе или попије нешто слатко.Инсулин је кључни хормон чија је примарна улога да регулише шећер у крви.
Када је осетљивост на инсулин погођена, могу се развити многи метаболички проблеми, укључујући дијабетес.Ново истраживање које су предводили истраживачи са Универзитета Јејл у Њу Хејвену, ЦТ, и других академских институција, сада је дошло до изненађујућег открића.У студијском раду објављеном у Целл Метаболисм, истраживачи указују да комбинација вештачкихзаслађивачиа изгледа да угљени хидрати доводе до слабије инсулинске осетљивости код здравих одраслих особа.„Када смо кренули да урадимо ову студију, питање које нас је покретало било је да ли ће поновљена конзумација вештачког заслађивача довести до деградације предиктивне способности слатког укуса“, објашњава старији аутор проф. Дана Смол.„Ово би било важно јер перцепција слатког укуса може изгубити способност да регулише метаболичке одговоре који припремају тело за метаболизам глукозе или угљених хидрата уопште“, додаје она.За своју студију, истраживачи су регрутовали 45 здравих одраслих особа старости од 20 до 45 година, који су рекли да обично не конзумирају нискокалоричне заслађиваче.Истраживачи нису захтевали од учесника да унесу било какве промене у своју уобичајену исхрану осим да пију седам напитака са укусом воћа у лабораторији.Пића су садржавала и вештачки заслађивачсукралозаили обичан стони шећер.Неки учесници - који су требали да чине контролну групу - пили су пића заслађена сукралозом која су такође садржавала малтодекстрин, који је угљени хидрат.Истраживачи су користили малтодекстрин како би могли да контролишу број калорија у шећеру, а да напитак не буде слађи.Ово испитивање је трајало две недеље, а истраживачи су спровели додатне тестове - укључујући функционалне МР скенирање - на учесницима пре, током и после суђења.Тестови су омогућили научницима да процене све промене у можданој активности учесника као одговор на различите укусе - укључујући слатко, кисело и слано - као и да измере њихову перцепцију укуса и осетљивост на инсулин.Ипак, када су анализирали податке које су до сада прикупили, истраживачи су пронашли изненађујуће резултате.Била је то предвиђена контролна група - учесници који су заједно уносили сукралозу и малтодекстрин - која је показала измењене реакције мозга на слатке укусе, као и измењену осетљивост на инсулин и метаболизам глукозе (шећера).Да би потврдили валидност ових налаза, истраживачи су замолили другу групу учесника да конзумирају пића која садрже или саму сукралозу или сам малтодекстрин током наредних 7 дана.Тим је открио да ни заслађивач сам по себи, нити угљени хидрати сами по себи не утичу на осетљивост слатког укуса или осетљивост на инсулин.И шта се десило?Зашто је комбинација заслађивача и угљених хидрата утицала на способност учесника да перципирају слатке укусе, као и на њихову осетљивост на инсулин?„Можда је ефекат резултат тога што је црева генерисала нетачне поруке које се шаљу у мозак о броју присутних калорија“, сугерише проф. Смалл.„Црева би била осетљива на сукралозу и малтодекстрин и сигнализирала би да је доступно двоструко више калорија него што их је стварно присутно.Временом, ове нетачне поруке могу произвести негативне ефекте мењајући начин на који мозак и тело реагују на слатки укус“, додаје она.У свом студијском раду, истраживачи се такође позивају на претходне студије на глодарима, у којима су истраживачи хранили животиње обичним јогуртом у који су додали вештачкизаслађивачи.Ова интервенција, кажу истраживачи, довела је до сличних ефеката као и оне које су приметили у тренутној студији, што их наводи да мисле да је комбинација заслађивача и угљених хидрата из јогурта можда била одговорна.„Претходне студије на пацовима показале су да промене у способности коришћења слатког укуса за вођење понашања могу довести до метаболичке дисфункције и повећања телесне тежине током времена.
Мислимо да је то због конзумирања вештачкихзаслађивачиенергијом“, каже проф. Смалл.„Наши налази сугеришу да је у реду с времена на време појести дијетну колу, али не би требало да је пијете са нечим што има много угљених хидрата.Ако једете помфрит, боље је да пијете обичну колу или - још боље - воду.Ово је променило начин на који једем и шта храним свог сина.
Време поста: 20.03.2020